PROLEĆE TREĆEG DOBA
Kako su veterani Sava Centra uzleteli na Žikinim krilima
Ona narodna uzrečica da “jedna lasta ne čini proleće”, nikako ne važi za veterane Sava Centra. Iako su mnogi već duboko zagazili u “treće doba”, nikako ih ne napušta mladalački duh i entutijazam za otkrivanjem lepše strane života, u vremenu koje ne daje baš mnogo razloga za optimizam, pre svega kroz druženje i evociranje uspomena na “dobra stara vremena”, šta god to značilo.
U trenutku kad Sava Centar obeležava 35. godišnjicu postojanja, sa uveliko podmlađenim, obrazovanim i kvalifikovanim kadrovima, veterani kao da odbijaju da odu u “ropotarnicu istorije” i nastavljaju da daju svoj doprinos, idejama i “mladalačkim” entuzijazmom, kući koju većina doživljava kao svoj drugi dom i za koju ih vezuju najlepše uspomene. Ono što je počelo kao neformalno druženje na inicijativu nekolicine entuzijasta, dobilo je novi polet i krila u junu 2011. godine kad je za predsednika Veterana Sava-centra izabran Živojin Žika Žižić.
Novi predsednik izabrao je da bude inaugurisan mesec dana kasnije na svojoj „hacijendi” u Zvezdu, kod Šapca, kako dolikuje, uz prase i jagnje na ražnju. Tom “veteranskom” skupu nisu mogli da odole ni mnogi današnji poletarci, pa je sve proteklo u nezaboravnom druženju uz pesmu, iće i piće i uz uspešno premošćavanju generacijskih razlika. Jer, ispostavilo se, da Žika jeste ona lasta koja donosi proleće! Žika je sa suprugom Borkom dočekao goste, koji se ni jednog trenutka nisu osećali kao podanici, u najboljem duhu srpske tradicije – uz hleb i so. Posle su stradali prasići i jaganjci. Na kraju su svi otišli obogaćeni za neko novo iskustvo i saznanje, ali pre svega noseći nezaboravne uspomene.
Vispren, kakvim ga je Bog dao, Žika je oko sebe okupio mlade, i ne baš tako mlade saradnice, od kojih neke tek treba da “zarade” status veterana, poput Rade Panić i Svetlane Cocić, ministarki bez portfelja, i iskusne “šefice kabineta” Mirjane Cvetićanin, koje mu svesrdno pomažu u obavljanju teške i odgovorne predsedničke dužnosti. Ta saradnja rezultirala je krstarenjem Savom i Dunavom u septembru, posetom Avalskom tornju u oktobru, da bi se završila “sumiranjem rezultata” u Japanskom salonu u Sava-centru, krajem decembra. Sve događaji za nezaborav.
Iako je tek na početku mandata, Žikino biračko telo već ga vidi kao drugog doživotnog predsednika koga pamtimo, mada ima i drugih sa takvim ambicijama. Za razliku od nekih koji prosipaju isprazne fraze i dele lažna obećanja, iza Žike i njegove “vlade” stoje opipljiva dela i rezultati. Mnogo šta će, ipak, da zavisi od novog jednogodišnjeg plana – petogodišnji su prevaziđeni! – koji predsednik treba da podnese “naciji” za 35. jubilej Sava-centra. Niko nema blanko propusnicu, ni monopol na budućnost, kažu Žikini birači.
Vjekoslav Vjeko Radović
AKTIVNOSTI U 2013. GODINI
Veterani su nastavili da se sastaju i druže i ove godine. Po prvi put smo imali druženja koja su se razlikovala od naših dosadašnjih susreta.
Naše aktivnosti smo započeli u februaru kada smo u Sava centru organizovali promociju knjige pesama, čiji je autor naš član Miloje Popović.
U maju smo zajedno sa zaposlenima Sava centra obeležili dan SAVA CENTRA, 14. Maj.
Zatim smo u junu prisustvovali promociji knjige „KAD SU CVETALE JAPANSKE TREŠNJE“ autora Vjekoslava Radovića, člana našeg kluba. Promocija je održana u Klubu književnika Srbije.
Početkom meseca juna, jedna grupa veterana družila se na „ranču“ kod predsednika kluba.
U decembru je organizovan, već tradicionalni novogodišnji ručak u „Japanskom salonu“ u Sava centru, na kom je prisustvovalo više od 60 veretana.
Po prvi put je ove godine ostvarena i komunikacija sa našim članovima koji žive u inostranstvu, u prilogu mejlovi pozdrava i podrške.
Svi zajedno želimo da se aktivnosti nastave, jer naša druženja i evociranje uspomena na prve dane u Sava centru izazivaju veoma pozitivne emocije.
Kontakti naših dragih članova iz inostranstva:
Ne znam da li me se sećate, ali i ja sam nekada davno radila u Sava Centru kao sekretar u Pravnoj službi, od 1979. do 1993. godine.
Iako već 20 godina živim i radim u Torontu, lepe uspomene za dane provedene u Sava Centru su bile razlog da vam se javim i da vas zamolim da i moje ime bude na listi veterana jer mislim da tu sad definitivno pripadam.
Godine su prošle, svi smo našli neki svoj put, neko u našoj dragoj Srbiji, neko u dalekim zemljama i destinacijama, kao ja i moja porodica, ali i dalje u većini nas žive uspomene na nezaboravne dane mladosti i entuzijazma provedene u Sava Centru koji je, baš kako je to Vjeko Radović lepo rekao, za nas bio maltene druga kuća, ne samo radno mesto, nego nešto mnogo više.
Želim vam puno sreće u budućnosti, a nadam se da ću prilikom moje prve naredne posete Beogradu doći opet do Sava Centra, sa nadom da je još neko od onih koji me se sećaju tamo.
Puno pozdrava svima i želja da vam svaki budući projekat bude specijalan i veoma, veoma uspešan.
Milica Bajrić
Senior Propetry Management Executive, Toronto [ Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.]
Dragi VETERANI!!
Molim Vas da svim dragim kolegama prenesete tople pozdrave iz zaleđenog Toronta.
Često se sećam i pričam prijateljima o Vama i zajedničkim neponovljivim vremenima.
Želja nam je bila da se Milica Bajrić, Bane Savin i ja (SrbaTomanić) nađemo i zajedno Vam spremimo i pošaljemo pozdrav.
Ledena kiša koja pada duže vreme u Torontu sve je poremetila,...
Probaću tokom dana (ponedeljak ... posle podne...) da se javim na Vaše telefone...
Srdačan pozdrav,
Srba Tomanić [ Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.]
Dragi Veterani,
Vi ste Bogovi u meni, od onih najtananijih do besomučno granitnolavinih toplih osećanja, Hvala Vam lepo i mnogo. Trenutno sam 3.000 km udaljen od Vas i mesta događaja, ali obećavam sebi, Bogu, njegovom ocu, Sinu i Unuku, da ću sledeće godine, ako bude još takvih susreta, biti prisutan i Srcem i Dušom.
Pozdrav svakom, ko za mene pita ili nepita, tada ja pozdravljam sve prisutne na Skupu i grlim ih čvrsto kao nekada kada sam mnogo jogunastiji bio.
Radostan sam i uzbuđen da me se još sećaji kolege u Sava Centru. Jedino što mi je ostalo u sećanju u Srcu i Duši iz Sava Centra su ljudi i Duh u njemu.
Hvala lepo i mnogo, svim koji se na bilo koji način sećaju mene. Loše sećanje se vremenom izbriše i pretvori u ljubav neraskidivu i prijateljsku, tako da neka nas do kraja samo ljubav greje i hrani do nekih „krajeva“, pa i posle, ako posle toga još ima ...
Vaš Florjan Hajdu
