Један од најатрактивнијих концерата у сезони Симфонијског оркестра и Хора РТС биће одржан 15. маја, у Сава Центру. Биће то вече музике Волфганга Амадеуса Моцарта, на коме ће бити изведена „Концертантна симфонија“ и једно од најчувенијих дела из опуса овог аутора - „Реквијем“.
Као солисти наступиће концертмајстор Минхенске филхармоније, виолиниста Сретен Крстић, и соло виолиста Симфонијског оркестра Хрватске Радио-телевизије - Хрвоје Филипс. Поред ових уметника које ћемо као солисте слушати у извођењу „Концертантне симфоније“, у извођењу „Реквијема“ на сцени ће се појавити већ познати солисти - сопран Александра Јовановић, мецосопран Иванa Србљан, гошћа из Хрватске, тенор Јанош Серекован, гост из Мађарске, и бас Луциано Батинић, који долази из Словеније. Дириговаће маестро Бојан Суђић.
Као композитор, Моцарт се не сматра само великаном уметничке музике. Његова дела одавно су превазишла границе жанрова, те га данас препознајемо као значајног представника поп културе. Живео је само 35 година. Обишао је, свирајући и диригујући премијере својих дела, готово све земље тадашње Европе. Компоновао је велики број композиција у готово свим музичким врстама. Неки су их дефинисали као остварења бесмртне лепоте, други су им дали атрибуте непролазне вредности, трећи у музици препознали божанско надахнуће, а струка углавног говорила о лакоћи стварања. У сваком случају реч је о мајстору свог заната, који је својим опусом лествицу врхунског стварања поставио на високи ниво.
„Концертантна симфонија“ компонована је 1779. године, у време док је Моцарт био на европској турнеји, која је поред осталих, обухватала и Манхајм и Париз, градове који су важили да имају строгу публику. Ово необично дело представља, како многи хроничари пишу, део својеврсних Моцартових музичких експеримената да напише композицију која ће обухватити најбоље особености симфоније и концерта. Иако је написао више остварења оваквог типа, „Концертантна симфонија“, која је написана за соло виолину, виолу и симфонијски оркестар, данас је једина која је комплетно сачувана. Али, она је била и пун погодак за профињену париску публику, која је дело одлично прихватила. И не само то. Она је постала једна од најпопуларнијих композиција у Паризу у 18. веку.
Данас је „Концертантна симфонија“ једно од најпопуларнијих Моцартових дела. Ричард Вигмор у часопису „Грамофон“, једном од најбољих светских часописа за класичну музику, констатује да је преко 40 издања овог дела више од 20 пута било на листи најбољих. Дело је инспирисало многе уметнике да га преаранжирају за различите камерне саставе. А филмска публика имала је прилике да га слуша као примењену музику у многим филмовима, међу којима се посебно издвајају Софијин избор Вилијама Стајрона и Амадеус Милоша Формана.
Свакако не постоји познатији опус ултимум од Моцартовог „Реквијема“. Дело је популарност стекло делимично и због тајанственошћу обавијеној легенди о његовом настанку. Но, поред маштовитих, апокрифних верзија о непознатом гласнику, заогрнутом сивим плаштом, који од Моцарта поручује дело за анонимну особу, стварне околности настанка „Реквијема“ сасвим су тривијалне и свима познате. Но, радећи стално, у недостатку времена, већ пољуљаног здравља, имајући пред собом одлазак у Праг ради извођења „Дон Ђованија“ и премијере „Титовог милосрђа“, порученог за краљевско крунисање Леополда Другог, као и премијеру „Чаробне фруле“ у Бечу, Моцарт је, опсесивно био обузет поруџбином да напише ово дело, које је, због честих кошмара од грознице, инстинктивно предосећајући крај, назвао својом самртном песмом. На заглавље партитуре „Реквијема“ као датум завршетка композиције ставио је 1792, надајући се да ће је дотле финализовати. Али није успео. Преминуо је 5. децембра 1791. године. Комплетно завршио ставове Introitus и Kyrie, као и вокалне деонице и континуо за секвенце: Dies irae, Tuba mirum, Rex tremendae, Recordare и Lacrimosa, са назнаком оркестрације и скицама завршног одсека „Реквијема“. Дело је, по налогу Моцартове удовице Констанце, која је тиме осигурала исплату поруџбине, довршио његов ученик Зисмајер.
Иако је мистерија поручиоца дела данас решена, мистика коју је оно са собом носило дало му је печат вечности. Иако је у питању „Реквијем“, ово је једно од најпопуларнијих дела музичке историје уопште!
